Сербская армия. 1804-1918 - Далибор Денда

Ђорђевић Д. Портрети из новије српске историје. Београд: БИГЗ, 1997.

Ђорђевић Ж. Српска народна војска 1861–1864. Београд: Народна књига, 1984.

Ђукић С. Оснивање и рад Главног генералштаба српске војске 18761912. године // Војно дело. 2015. Год. 66. Бр. 2.

Ђукић С. Допринос Војне академије развоју војне теорије у Србији у другој половини 19. и првој деценији 20. века // Војно дело. 2015. Год. 66. Бр. 5.

Ђукић С. Страни утицај на развој српске војне доктрине у ХIХ и првој деценији ХХ века. Београд: Медија центар «Одбрана», 2019.

Ђуришић М. Битка на Дрини. Београд: Војноисторијски институт, 1969.

Животић А. Путникова школа ратне вештине. Главни ђенералштаб војске Краљевине Србије (1903–1914). Београд: Медија центар «Одбрана», 2019.

Зеленика М. Рат Србије и Црне Горе 1915. Београд: ВИЗ «Војно дело», 1954.

Јанић Ч., Петровић О. Кратка историја ваздухопловства у Србији. Београд: Аерокомуникације, 2011. Југословенски добровољачки корпус у Русији 1914–1918. Београд: Војноисторијски институт, 1954.

Каширин В. Б. Дозорные на Балканах: Русская военная разведка в странах Балканского полуострова накануне и в годы Первой мировой войны. М.: ВИКМО – М, 2014.

Љушић Р. Вожд Карађорђе. Смедеревска Паланка, Београд: Инвест Експорт, НИУ Војска – Дечије новине, 1993–1995. Св. 1–2.

Љушић Р., Бојковић С., Пршић М., Јововић Б. Официри у високом школству Србије 1804–1918. Београд: ВИЗ, 2000.

Марковић Р. Војска и наоружање Србије кнеза Милоша. Београд: САНУ, 1957.

Микић С. Историја југословенског ваздухопловства. Београд: Штампарија Драг. Грегорића, 1932.

Милићевић М. Снабдевање и исплата оружја и војне опреме током Првог српског устанка // Гласник историјског архива Ваљево. 1997. Год. 31.

Милићевић М. Реформа Војске Србије 1897–1900. Београд: ВИЗ, 2002.

Милићевић М. Рат за море. Београд: МЦ «Одбрана», 2011.

Милићевић М. На погрешној обали: пораз трупа Тимочке дивизије у бици код Чеврнтије (на Легету) 6. септембра 1914. године. Београд: Завод за уџбенике, 2015.

Милићевић М., Поповић Љ. Генерали Војске Кнежевине и Краљевине Србије. Београд: ВИЗ, 2003.

Милкић М. Верска служба у српској војсци у Првом светском рату. Београд: МЦ «Одбрана», 2016.

Мишић Ж. Моје успомене. Београд: БИГЗ, 1990.

Мишковић Ј. Српска војска и војевање за време устанка 1804−1815 // Глас СКА. 1895. Год. VIII. Бр. 47.

Павловић Ж. Студије о балканским ратовима (приредио А. Животић). Лазаревац: Библиотека «Димитрије Туцовић», 2017.

Павловић Ж. Битка на Јадру 1914. Београд: Графички завод «Макарија», 1924.

Павловић Ж. Битка на Колубари. Београд: СКА, 1928. Св. I–II.

Павловић Ж. Рат Србије са Аустро-Угарском, Немачком и Бугарском 1915. Београд: САНУ, 1968. Први балкански рат. I–III. Београд: Војноисторијски институт, 19591975.

Радојевић М., Димић Љ. Србија у Великом рату 1914–1918. Београд: Српска књижевна задруга, 2014.

Радојчић М. Бесмртни ратници ваљевског краја у ратовима 1912–1918. Витезови Карађорђеве звезде. Ваљево: Међуопштински историјски архив Ваљево, 2014.

Ратковић-Костић С. Европеизација српске војске 1878–1903. Београд: Војноисторијски институт, 2007. Руска војна помоћ Србији за време Првог светског рата – зборник грађе / приред. А. Тимофејев, Д. Кремић. Београд: Институт за новију историју Србије, 2014.

Скоко С. Други балкански рат. Београд: Војноисторијски институт, 1968. Св. I–II. Српска авијатика 1912–1918. Београд: Музеј Југословенског ваздухопловства, 1993.

Станић Ђ., Килибарда З., Марчек Ј. Обука српске војске 1804–1918. Београд: ВИЗ, 2007.

Станојевић В. Историја српског војног санитета. Наше ратно санитетско искуство. Београд: ВИНЦ 1992 (репринт).

Циглић Б. Крила Србије. Београд: Инфинитас, 2009.

Шемякин А. Л. Смерть графа Вронского. К 125-летию Сербо-турецкой войны 1876 г. и участия в ней русских добровольцев. М.: Индрик, 2002.

Шемякин А. Л. Генерал М. Г. Черняев и Сербская война // Русский сборник. 2006. Исследования по истории России. Т. 2.

Приложения

Список исторических географических названий

Авала – гора в Сербии высотой 511 м над уровнем моря. Расположена в 14 км к юго-востоку от Белграда.

Адрианополь (тур. – Эдирне, болг. – Одрин) – город в Европейской Турции. Расположен на реке Марица на границе с Грецией и в 20 км от границы с Болгарией. Основан римским императором Адрианом на месте фракийского поселения. В 1362 г. захвачен турками-османами. В 1365–1453 гг. – столица Османского государства. В ходе Первой балканской войны после длительной осады взят болгарскими и сербскими войсками. По Лондонскому договору 1913 г. перешел к Болгарии, но в результате Второй балканской войны возвращен Османской империи. По Севрскому мирному договору 1920 г., город, как и вся Восточная Фракия, отошел к Греции. Но в 1923 г., согласно Лозаннскому миру, греки были вынуждены передать его Турецкой республике.

Алексинац – город в Южной Сербии. Известен с 1516 г. Стоял на пути в Константинополь.

Белградчик (Белоградчик) – город в Болгарии, расположен в западной части горного массива Стара Планина, среди уникальных Белоградчикских скал. Известен с I в. н. э. До 1878 г. – под властью Турции. С этого времени – в составе автономного Болгарского княжества.

Битоль (другое название: Монастырь), который в настоящее время входит в состав Северной Македонии. Впервые под таким именем упоминается в 1041 г. С 1382 г. – под властью Турции. Осенью 1912 г. освобожден сербскими войсками.

Брегальница – река в Македонии. Длина – 225 км. Площадь бассейна – 742 км2. Впадает в Вардар. Согласно преданию, св. Кирилл крестил болгар в Брегальнице. Брезник – город в Западной Болгарии, вблизи границы с Сербией.

Валево (Вальево) – город в Западной Сербии. Расположен на реке Колубара, в 100 км к юго-западу от Белграда.

Видин – город в Болгарии. Расположен на Дунае, недалеко от границы с Сербией. Возник как римский бастион. Играл важную роль в болгарской истории. Был столицей Западной Болгарии в период 2-го Болгарского царства и Видинского царства Ивана Страцимира. Из-за своего важного стратегического положения неоднократно фигурировал и в военной истории Балкан. Здесь в 1853 г. Омер-паша открыл враждебные действия против России переходом через Дунай; в окрестностях Видина происходили стычки между турками и русскими, особенно 6 января и 19 апреля 1854 г. Во время Сербской войны 1876 г. город служил опорной базой Осман-паше, а в последовавшей за тем Русско-турецкой кампании 1877 г. он именно отсюда начал свое движение к Плевне. По статье 11 Берлинского трактата укрепления Видина были срыты, а сам город присоединен к Болгарскому княжеству. Во время Сербо-болгарской войны 1885 г. сербы трижды пытались взять его штурмом, но были отбиты слабым болгарским гарнизоном.

Вишеград – город в Боснии. Расположен на реке Дрине. Первое упоминание относится к 1448 г. Находился на торговом пути Дубровник-Ниш.

Восточная Румелия – автономная турецкая провинция (1878–1908) с центром в Пловдиве (Филиппополе). Была создана после Берлинского конгресса (1878), пересмотревшего итоги Сан-Стефанского прелиминарного договора.